Свечана литија од Јагодине до манастира Јошанице

У суботу, 06. септтембра, у 13 часова на челу са Његовим Преосвештенством Епископом шумадијским Г.Јованом кренула је литија из Старе цркве у Јагодини до манастира Јошанице.

На овај начин је отпочела, како је у најави овог молитвеног хода дугог око 10 километара, торжествена прослава празника Сабора српских светитеља, који је и слава манастирске капеле. Већ трећу годину заредом верни народ и свештенство на челу са својим Архипастиром изражава своју веру на овакав начин. То је уједно и потврда оних Господњих речи: ''Где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима.''(Мт.18.20) Овим молитвеним ходом са моштима Св. Пантелејмона, јеванђељем, иконама, рипидама, барјацима ми изражавамо веру у Васкрслог Господа и сведочимо постојање Цркве као живог организма окупљеног око доброг дела у име Његово. Истовремено литија је и била позив свим оним грађанима Јагодине и околних села да се приопште Цркви Божијој и својим трудом и жртвом допринесу овом торжеству.

Јубилеј на Православном богословском факултету Универзитета у Београду

Православни богословски факултет обележиће сутра 88. годишњицу прве седнице одржане у ректорату Београдског универзитеа у Капетан Мишином задању којом је озваничен рад те високе образовне институције Српске православне цркве.

Ова значајни датум биће обележен окупљањем на богослужењу у капели Светог Јована Богослова а потом и свечаношћу којој ће присуствовати професори, студенти и сви запослени факултета који је као члан Универзитета у Београду прихватио европске стандарде организовања наставе.

Историјат Православног богословског факултета Универзитета у Београду

Крајем деветанестог века (1899) приступило се реформи Велике Школе и отварању Универзитета. Нарочита комисија за израду пројекта Универзитета поред разних других извештаја добила је и мишљење о Богословском факултету архимандрита Нићифора Дучића. Архимандрит Дучић решио је тим извештајем дилему да ли оснивати Богословски факултет или Духовну академију, али је у пракси било много теже спровести. Пре формирања Факултета, Срби су после завршене средње богословске школе углавном школовали у руским духовним академијама - Кијевској и Московској, али се одлазило и у богословску школу Васељенске Патријаршије на Халки код Цариграда, у Атину, Черновице и на старокатолички факултет у Берну...

Законом о Универзитету 27. фебруара 1905.г. Универзитет сачињавају пет факултета и то: богословски, философски, правнички, медицински и технички. Нажалост, Богословски факултет, је основан тек 6. септембра 1920.г. када је на седници Савета Богословског факултета у канцеларији Ректората Београдског Универзитета којој је председавао најстарији по годинама живота и по годинама службе Александар Павловић Доброклонски контрактуални редовни професор Опште Историје Цркве за првог декана изабран прота Стеван М. Димитријевић. Прва брига новог декана била је у коју зграду сместити факултет (прва наменска зграда за Богословски факултет зидана је данашња зграда Факултета усељена школске 1995/96. године). Факултет је свечано отворен 20. децембра 1920.г.

Међународни семинар за вероучитеље на Фрушкој гори

Битан подстицај унапређењу верске наставе

Учесници семинара ће посебну пажњу посветити питањима суштински важним за сагледавање различитих искустава која могу допринети унапређењу наставе и помоћи ученицима да лакше и успешније савладавају градиво. Теме предавања и дискусија су: Искуства религије и пракса оцена у школама; Светске религије као тема веронауке; Наставници као чланови заједнице; Духовни лик вероучитеља.

Крајем јула 2001. године, доношењем Уредбе Владе Србије о организовању и остваривању верске наставе у основним и средњим школама у Србији, окончана су вишегодишња заједничка настојања Српске Православне Цркве и свих традиционалних Цркава и верских заједница у Србији на остваривању основних људских и верских права грађана Србије који су верници.

Од школске 2001/2002. године, Катихизис или Веронаука се, као изборни предмет, учи у свим основним и средњим школама Србије, по савременим плановима и програмима и из одговарајућих уџбеника.

На почетку школске 2008/2009. школске године, шесте у којој се поново учи катихизис у јавним школама, на Фрушкој Гори се, од 2. до 7. септембра, одржава посебно важан међународни семинар под називом „Катихета као сведок вере". Семинар организују Православна епархија бачка, Надбискупија београдска и Евангеличка Црква Немачке, уз подршку Фондације Конрад Аденауер.

У раду семинара учествују вероучитељи из православних епархија и римокатоличких бискупија у Србији, евангелички и римокатолички теолози и вероучитељи из Немачке, као и наставници веронауке из домаћих Цркава реформације.

Синод Српске Православне Цркве тражи од Владе Србије измене и допуне Закона о реституцији

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве упутио је молбу Влади Србије да у оквирима својих надлежности и по хитном поступку утврди предлог измена и допуна Закона о реституцији имовине црквама и верским заједницама и на тај начин одложи предвиђени рок за пријављивање одузете имовине.

У писму насловљеном на председника Владе Мирка Цветковића, које је потписао митрополит црногорско-приморски Амфилохије, наведено је да је предвиђени рок који истиче 30. септембра неприхватљив, будући да Закон о реституцији из 2006. није примењиван 15 месеци и да је Дирекција за реституцију почела рад тек у децембру 2007, што је супротно условима предвиђеним законом.